Zaštita dece od nasilja
Kako roditelji da pomognu detetu koje trpi nasilje?
Za početak razgovarajte sa detetom i ozbiljno shvatite svaku naznaku problema jer je za dete teško priznati roditeljima da je neko od njihovih vršnjaka nasilan prema njemu.
Recite mu da ste uz njega, da vam je drago da vam se poverilo i da je vrlo hrabra odluka pričati o tome. Uverite ga da ćete preduzeti sve što možete da nasilje prestane.
Pomozite detetu da razvije sposobnost da se odupre nasilniku.
Obratite se što pre razrednom starešini ili stručnom saradniku u školi. Zahtevajte od njega da razmotri problem nasilništva na odeljenskim zajednicama.
Recite mu da ste uz njega, da vam je drago da vam se poverilo i da je vrlo hrabra odluka pričati o tome. Uverite ga da ćete preduzeti sve što možete da nasilje prestane.
Naučite ga kako da zatraži pomoć odraslih kada se boji nasilnika. Uverite dete da prijava nasilničkog ponašanja nije isto što i tužakanje.
Pomozite mu da razvije socijalne veštine, da nauči da se bori za sebe bez uzvraćanja nasilja.
Postavljajte detetu pitanja koja mu mogu pomoći da nauči da samostalno reši problem. Npr. „šta ti misliš da treba učiniti u ovoj situaciji?“ ; „ako odabereš određeno rešenje, koje će biti posledice takvog izbora?“
Pomozite razvoj talenata i pozitivnih osobina vašeg deteta uključujući ga u vannastavne aktivnosti koje ga privlače. To može pozitivno uticati da dete bude sigurnije u sebe i svoje sposobnosti.
Šta roditelji ne bi trebalo da rade:
Ne podstičite fizičku osvetu (npr:“samo ti njega udari“; „vrati mu dva puta jače“) kao rešenje problema. Udaranje drugog učenika verovatno neće rešiti problem, a vaše dete može dobiti kaznu, ili se situacija može još pogoršati tako što će učenik koji je nasilan prema vašem detetu biti revoltiran i još ga više maltretirati.
Nikada nemojte reći detetu da ignoriše problem nasilja.
Nemojte kriviti dete za to što mu se dešava.
Kako roditelji da pomognu detetu koje se ponaša nasilno?
Razgovarajte sa detetom. Pokušajte da nađete uzrok neprimerenog ponašanja.
Preispitaje sopstveni vaspitni stil (razmislite da li previše kažnjavate dete ili mu kojim slučajme, previše dopuštate i ne postavljate granice i zahteve).
Budite dobar primer i model ponašanja! Rešavajte porodične nesporazume i konflikte razgovorom, argumentima i dogovorom.
Pobrinite se za delotvorne, nenasilne posledice koje odgovaraju ozbiljnosti dela koje je dete učinilo kao i njegovom uzrastu (na primer: dodatne obaveze kod kuće, oduzimanje povlastica, privremene zabrane...)
Važno
Telesno kažnjavanje nije delotvorno jer nosi poruku da je nasilje odgovor jačeg - u ovom slučaju roditelja.
Uskraćivanje nečeg što dete voli izgleda kao primerenija posledica za neprihvatljivo ponašanje.
Posramljivanje ili etiketiranje („bio si zao“, „grozno se ponašaš“...) mogu dovesti do toga da se dete i dalje nasilnički ponaša ali da se više trudi da to sakrije i na taj način izbegne kaznu.
Stavite detetu do znanja da nećete tolerisati takvu vrstu ponašanja. Pokušajte da mu objasnite da njegovo ponašanje čini drugu decu nesretnom. Ne prihvatajte objašnjenje tipa: “samo sam se šalio sa drugom“.
Budite dosledni u pravilima i disciplini!
Zajedničkim snagama postavite pravila ponašanja (najbolje je za početak da ih zapišete), i pridržavajte ih se.
Navedite dete da razmisli kako da „popravi štetu“ i umanji bol koju je naneo svojim ponašanjem. Deca treba da osete da greške mogu popraviti. Pomozite im da uče iz svojih grešaka.
Pronađite zajedničku zabavu u druženju i igrama bez nasilja.
Pomozite detetu da pronađe rešenje, tj. način da se incident ne ponovi.Pitajte ga jednostavna pitanja: „šta si uradio? Šta te je navelo na to? Možeš li drugačije reagovati? Kakav uticaj imaju tvoji postupci na druge ljude? Kakav uticaj imaju na tebe? Sad kad smo shvatili koja su osećanja u pozadini tvog postupka, možeš li smisliti neki način da drugačije reaguješ sledeći put? Kako ćeš postupiti? „
Pomozite im da savladaju empatiju - sposobnost da se užive u tuđa osećanja.
Dete može naučiti da prepozna tuđa osećanja (tugu, povređenost) i može naučiti da zamisli kako se taj neko oseća. Postavljajte mu pitanja kao: „kako si se osećao kad si pomogao drugu?“ „kako si se osećao kad si povredio drugaricu?“ „šta misliš, kako se on/ona osećao/la u tom trenutku?“.
Svaki put kada vaše dete odabere nenasilno odgovorno ponašanje, pohvalite ga za napore koje ulaže u promenu svog ponašanja.
Pomozite mu da nauči mirne načine ophođenja sa vršnjacima, da rešava problem na nenasilan način.
Vežbajte dobre socijalne veštine ( na pr. obraćanje pažnje na tuđa osećanja, ponašanje prema drugima na način na koji želimo da se drugi ponašaju prema nama...)
Pojačajte nadzor nad decom.
Deca bez nadzora se osećaju nesigurno. Saznajte šta radi, sa kim se druži i gde se kreće. Zajedničkim dogovorom odredite pravila koja se tiču njegovih aktivnosti i izlazaka.
Vaš napor da smanjite agresivno ponašanje deteta veliki je ulog u njegovu budućnost.
Deca koja su agresivnog ponašanja često prolaze bez posledica, čak mogu biti prividno popularnija među vršnjacima, ali sa godinama se ta situacija menja i posledice za takvu decu postaju sve ozbiljnije.
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
Чланови тима (2022/2023):
- Исо Ћоровић, директор
- Марина Танасковић,секретар
- Алма Мујагић,наставник психологије,руководилац
- Амела Ханић,наставник психологије,руководилац вршњачког тима
- Салих Расовац, наставник физичког и здравственог васпитања
- Алма Делимеђац, педагог
- Јусуф Бектовић,наставник немачког језика
- Нермина Рамовић,координатор практичне наставе
Циљеви и задаци тима:
- Превентивне активности – радионице
- Оснаживање Вршњачког тима у самосталном функционисању
- Помоћ наставницима у процесу сузбијања насилног понашања у школи
- Превенција насиља и упознавање ученика са шемом интервентних активности
- Осмишљавање акција против насилништва
- Подршка деци која трпе насиље
- Охрабривање деце и посматрача да конструктивно реагују
Na osnovu člana 111. stav 12. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon i 10/19),
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donosi
Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje
Pravilnik je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 46/2019 i 104/2020
NAPOMENA: Prečišćeni tekst zaključno sa izmenama objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br. 104/20, koje su u primeni od 8. avgusta 2020. god.
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuje se Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Protokol iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 2.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS”, broj 30/10).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
PROTOKOL POSTUPANJA U USTANOVI U ODGOVORU NA NASILJE, ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE
UVOD
Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19), Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US), Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15), Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS”, broj 94/16), Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima („Službeni glasnik RS”, broj 32/13), Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20), Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS”, br. 18/17, 55/13, 27/18 - dr. zakon i 10/19 - dr. zakon) (u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika kao i relevantnim međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbija, a kojima se regulišu prava deteta i učenika.
Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97 - u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.
Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (u daljem tekstu: Pravilnik o protokolu) propisuju se sadržaji i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti.
Ustanova, u smislu Pravilnika o protokolu, je predškolska ustanova, osnovna i srednja škola i dom učenika. Pod prostorom ustanove podrazumeva se prostor u sedištu i van sedišta ustanove u kom se ostvaruje vaspitno-obrazovni, obrazovno-vaspitni i vaspitni rad, kao i druge aktivnosti ustanove (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad).
U primeni Pravilnika o protokolu ustanova je dužna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj deteta i učenika, zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju deteta i učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju. U svim postupcima koji se tiču deteta prioritetni princip postupanja je najbolji interes deteta.
Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi odnosi se na svakog - decu, učenike, zaposlene, roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike (u daljem tekstu: roditelj) i treća lica.
OBLICI NASILJA I ZLOSTAVLJANJA
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.
Nasilje i zlostavljanje smatra se nasilje zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku (u daljem tekstu: roditelj); učenika prema drugom detetu, učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku, zaposlenom kao i prema trećem licu.
Nasilje i zlostavljanje može da javi kao fizičko, psihičko (emocionalno), socijalno i digitalno.
Fizičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; fizičko kažnjavanje dece i učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba.
Psihičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika ili zaposlenog.
Socijalno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se isključuje dete i učenik iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraćivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba.
Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl.
Osim navedenih oblika, nasilje i zlostavljanje prepoznaje se i kroz: zloupotrebu, seksualno nasilje, nasilni ekstremizam, trgovinu ljudima, eksploataciju deteta i učenika i dr.
Zloupotreba deteta i učenika je sve ono što pojedinac, odnosno ustanova čini ili ne čini, što negativno utiče, nanosi štetu, uskraćuje ili smanjuje mogućnost za bezbedan i zdrav razvoj i dovodi ga u nemoćan položaj prema pojedincu ili ustanovi (zloupotreba u sportu, u političke, verske, komercijalne i druge svrhe). Zloupotreba podrazumeva i prekomerno podsticanje, odnosno psihološki pritisak na dete i učenika od strane roditelja ili nastavnika radi postignuća koja mogu da imaju za posledicu ugrožavanje normalnog psihofizičkog i socijalnog razvoja i najboljeg interesa deteta.
Seksualno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se dete i učenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na učešće u seksualnim aktivnostima koje ne želi, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.
Nasilni ekstremizam je promovisanje, zagovaranje, podržavanje, pripremanje i učestvovanje u ideološki motivisanom nasilju za ostvarivanje društvenih, ekonomskih, verskih, političkih i drugih ciljeva.
Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije.
Eksploatacija je rad koji nije u najboljem interesu deteta i učenika, a u korist je drugog lica, ustanove ili organizacije. Ove aktivnosti mogu da imaju za posledicu ugrožavanje fizičkog ili mentalnog zdravlja, moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja deteta i učenika, njegovu ekonomsku zavisnost, uskraćivanje prava na obrazovanje i slobodu izbora.
Zanemarivanje i nemarno postupanje je propuštanje roditelja, druge osobe koja je preuzela brigu o detetu i učeniku, ustanove ili zaposlenog da u okviru raspoloživih sredstava obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i učenika u svim oblastima, a što može da naruši njegovo zdravlje i razvoj.
Zanemarivanje u ustanovi obuhvata: uskraćivanje pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada neophodnih detetu i učeniku; nereagovanje na sumnju o zanemarivanju ili na zanemarivanje od strane roditelja; propuste u obavljanju nadzora i zaštite deteta i učenika od povređivanja, samopovređivanja, upotrebe alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance, uključivanja u destruktivne grupe i organizacije i dr.
PREVENCIJA NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA
Prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine mere i aktivnosti kojima se u ustanovi stvara sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije.
Preventivnim aktivnostima se:
1) podiže nivo svesti i osetljivosti deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih za prepoznavanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
2) neguje atmosfera saradnje i tolerancije, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
3) ističu i unapređuju znanja, veštine i stavovi potrebni za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje;
4) unapređuje poznavanje procedura za prijavljivanje i postupanje kod deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obezbeđuje zaštita deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije;
6) ostvaruje upoznavanje sa vidovima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacija i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom;
7) razvijaju socioemocionalne kompetencije dece i učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.).
Deca i učenici, roditelji i zaposleni zajednički planiraju, osmišljavaju i sprovode preventivne aktivnosti, načine informisanja o sadržajima, merama i aktivnostima za sprečavanje i zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
U okviru prevencije nasilja i zlostavljanja ustanova ostvaruje vaspitni rad, pojačan vaspitni rad i vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama, specifičnostima ustanove i najboljem interesu deteta samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim organima, organizacijama i službama.
Prava, obaveze i odgovornosti svih u ustanovi u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da upozna sve zaposlene, decu, učenike i roditelje sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima, propisanim zakonom, Pravilnikom o protokolu i drugim podzakonskim i opštim aktima.
Zaposleni svojim kvalitetnim radom (vaspitno-obrazovnim, obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu.
U ustanovi odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.
U izradu IOP a se, ukoliko postoji potreba, uključuje se predstavnik Tima za zaštitu radi planiranja aktivnosti u okviru IOPa, a u vezi sa zaštitom od nasilja.
Odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik je dužan da obezbedi zaštitu deteta i učenika od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, kao i zaštitu od nezakonitih napada na njegovu čast i ugled.
Zaposleni ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepoštovanje ličnosti i prava deteta i učenika, nedoslednost u postupanju, neobjektivno ocenjivanje i dr.).
Učenici, kao odgovorni učesnici u obrazovanju i vaspitanju, radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezni su da: uvažavaju i poštuju ličnost drugih - dece, učenika, zaposlenih, roditelja i trećih lica; poštuju pravila ustanove i sve one akte kojima se uređuju njihova prava, obaveze i odgovornosti; aktivno učestvuju u radu odeljenjske zajednice; pružaju vršnjačku podršku; kao članovi učeničkog parlamenta i školskog odbora, posebno doprinose i učestvuju u preventivnim aktivnostima; svojim ponašanjem ne izazivaju, doprinose ili učestvuju u nasilju i zlostavljanju.
Roditelj je dužan da, u najboljem interesu deteta i učenika: sarađuje sa ustanovom; učestvuje u preventivnim merama i aktivnostima; uvažava i poštuje ličnost svog deteta, druge dece i učenika, zaposlenih drugih roditelja i trećih lica.
Roditelj ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu, učeniku, zaposlenom, drugom roditelju i trećim licima, a kada to učini direktor je dužan da odmah o tome obavesti javnog tužioca i policiju, a nakon toga elektronskim putem nadležnu školsku upravu.
Roditelj ima obavezu i odgovornost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnovane sistema obrazovanja i vaspitanja, da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom, odnosno da sarađuje sa školom u postupku zaštite učenika od nasilja. Ako se roditelj ne odazove na poziv škole, u skladu sa zakonom škola podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu za utvrđivanje odgovornosti roditelja i obraća se nadležnom centru za socijalni rad da protiv roditelja preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada planira se razvojnim planom i sastavni je deo godišnjeg plana rada. Ustanova programom zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja određuje mere i aktivnosti koje obezbeđuju razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i bezbedno okruženje (u daljem tekstu: program zaštite).
Program zaštite utvrđuje se na osnovu analize stanja bezbednosti, odnosno svih aspekata školske sredine, prisutnosti različitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, specifičnosti ustanove i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove. Programom zaštite definišu se preventivne i interventne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika njihovog ostvarivanja.
Program zaštite sadrži:
1) načine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrađuju u svakodnevni život i rad ustanove (vaspitne, nastavne i vannastavne aktivnosti), na svim nivoima (pojedinac, vaspitna grupa, odeljenjska zajednica, učenički parlament, stručni organi, tela i timovi, roditeljski sastanci, roditelji - individualno i grupno, savet roditelja);
2) stručno usavršavanje zaposlenih radi unapređivanja kompetencija zaposlenih za preventivni rad, blagovremeno uočavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
3) načine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivno učestvovanje u radu odeljenjske zajednice, učeničkog parlamenta, školskog odbora i stručnih organa ustanove;
5) sadržaje i načine za pojačan vaspitni rad radi razvijanja samoodgovornog i društveno odgovornog ponašanja;
6) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
7) načine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono događa;
8) oblike i sadržaje rada sa svom decom i učenicima, odnosno onima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
9) načine, oblike i sadržaje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadležnom organizacionom jedinicom policije (u daljem tekstu: policija), centrom za socijalni rad, zdravstvenom službom, pravosudnim organima i dr.;
10) načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zaštite, a naročito, u odnosu na:
(1) učestalost incidentnih situacija i broj prijava;
(2) zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
(3) broj povreda;
(4) učestalost i broj vaspitno-disciplinskih postupaka protiv učenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih;
(4a) broj i efekte operativnih planova zaštite;
(5) ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavršavanja;
(6) broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka;
(7) stepen i kvalitet uključenosti roditelja u život i rad ustanove;
(8) druge parametre.
Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Ustanova ima poseban tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: tim za zaštitu).
Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor ustanove iz reda zaposlenih (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, sekretar i dr.). Broj i sastav članova tima za zaštitu zavise od specifičnosti ustanove (vrsta i veličina ustanove, organizacija rada, izdvojena odeljenja, prisustvo dece i učenika iz manjinskih i marginalizovanih grupa i dr.). Direktor određuje, psihologa, pedagoga ili, izuzetno, drugog zaposlenog - člana tima za zaštitu, kao odgovornog za vođenje i čuvanje dokumentacije o svim situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u kojima tim za zaštitu učestvuje. Ustanova može da uključi u tim za zaštitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, učeničkog parlamenta i po potrebi odgovarajuće stručnjake (socijalni radnik, specijalni pedagog, lekar, predstavnik policije i dr.). Kada tim razmatra konkretne situacije nasilja u obavezi je da postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Zadaci tima za zaštitu jesu, naročito, da:
1) priprema program zaštite u skladu sa specifičnostima ustanove i utvrđenim merama za unapređivanje na osnovu analize stanja;
2) informiše decu i učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od tima za zaštitu;
3) učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija zaposlenih potrebnih za prevenciju i intervenciju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
6) prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu dece i učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
7) sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi sveobuhvatne zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
8) vodi i čuva dokumentaciju;
9) izveštava stručna tela i organ upravljanja.
INTERVENTNE AKTIVNOSTI
Intervenciju u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čine mere i aktivnosti kojima se ono zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika (onih koji trpe, čine ili svedoče), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate efekti preduzetih mera.
U ustanovi se interveniše na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kada se ono dešava ili se dogodilo između: dece ili učenika (vršnjačko nasilje); zaposlenog i deteta, odnosno učenika; roditelja i deteta, odnosno učenika; roditelja i zaposlenog; učenika i zaposlenog, kao i kada nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čini treće lice u odnosu na dete, učenika, zaposlenog ili roditelja.
Ustanova je dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema.
Zaštita zaposlenih
Ustanova je dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni trpi nasilje od strane učenika, roditelja ili trećeg lica u ustanovi ili za vreme organizovanja aktivnosti ustanove.
Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak, i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa zakonom, a ako postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja, prijavu podnese nadležnom javnom tužilaštvu odnosno prekršajnom sudu.
Kada je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom direktor je dužan da odmah obavesti javnog tužioca i policiju.
Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima
Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (učenik-učenik, učenik-dete). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima. Procena nivoa nasilja se donosi na osnovu analize intenziteta, stepena rizika, trajanja i učestalosti ponašanja, posledica, broja učesnika, uzrasta i karakteristika razvojnog perioda deteta, odnosno učenika.
Na predškolskom uzrastu u skladu sa razvojnim karakteristikama uzrasta govorimo o sukobima među decom i agresivnom ponašanju. Tim za zaštitu deteta u predškolskoj ustanovi prilikom analize situacije i donošenja plana aktivnosti u radu sa detetom i porodicom uzima u obzir učestalost ponašanja, trajanje, intenzitet, posledice, stepen rizika po učesnike situacije, karakteristike razvojnog perioda i individualne karakteristike deteta.
U realizaciju plana aktivnosti uključuje se roditelj deteta. Ukoliko uključivanje porodice nije u najboljem interesu deteta, ustanova na osnovu stručnog mišljenja Tima za zaštitu uključuje nadležni centar za socijali rad. U skladu sa procenom rizika i potrebama deteta uključuju se i drugi sistemi iz spoljašnje mreže zaštite u skladu sa svojom nadležnostima (sistem socijalne zaštite, sistem zdravstvene zaštite).
Prvi nivo:
Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.
Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, „prozivanje”.
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.
Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.
Drugi nivo:
Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, „šutke”, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.
Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.
Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.
Treći nivo:
Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.
Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.
Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.
Radi ujednačenog i primerenog postupanja, ustanova u prevenciji i intervenciji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, opštim aktom utvrđuje kao lakše povrede obaveza učenika:
- ponavljanje nasilnog ponašanja sa prvog nivoa kada vaspitni rad nije delotvoran;
- nasilno ponašanje sa drugog nivoa kada pojačani vaspitni rad nije delotvoran.
Nasilno ponašanje sa trećeg nivoa može da bude tretirano kao teža povreda obaveza i kao povreda zabrane utvrđene zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, učestalost, učesnici, vreme, mesto, način i dr.), što procenjuju tim za zaštitu i direktor.
U domu učenika ponavljanje lakših povreda obaveza tretira se kao teža povreda obaveza u skladu sa zakonom kojim je uređen učenički i studentski standard. U domu učenika vaspitno-disciplinski postupak se vodi u skladu sa zakonom kojim je uređen učenički i studentski standard.
Intervencija prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti.
Na prvom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima samostalno odeljenjski starešina, nastavnik, odnosno vaspitač, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa vaspitnom grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom učenika i individualno.
Izuzetno, ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice teže, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isto dete i učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, ustanova interveniše aktivnostima predviđenim za drugi, odnosno treći nivo.
Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski starešina, odnosno glavni vaspitač u domu, u saradnji sa pedagogom, psihologom, timom za zaštitu i direktorom, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Ukoliko pojačani vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom.
Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe). Kada su izvršioci nasilja učenici starosti do 14 godina protiv kojih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, na ovom uzrastu se isključivo primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. U radu sa učenikom do 14 godina roditelj ima obavezu da se uključi u pojačan, odnosno po intenzitetu primeren potrebama učenika vaspitni rad. Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu učenika, tj. može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obaveštava centar za socijalni rad, odnosno policiju ili javnog tužioca.
Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama učenika, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa zakonom. Ako je za rad sa učenikom angažovana i druga organizacija ili služba, ustanova ostvaruje saradnju sa njom i međusobno usklađuju aktivnosti.
Kada dete predškolskog uzrasta ispoljava agresivno ponašanje koje je deo razvojne faze ili posledica smetnje u razvoju deteta vaspitač u saradnji sa Timom za zaštitu planira mere podrške uz obavezno uključivanje roditelja. Tim za zaštitu procenjuje da li je potrebno uključivanje drugih institucija za podršku detetu i porodici (centra za socijalni rad, zdravstvene službe i dr.).
Kada roditelj čini nasilje ili zlostavljanje deteta i kada njegovo uključivanje u postupak nije u najboljem interesu deteta Tim za zaštitu obavezno uključuje nadležni centar za socijalni rad.
Informacije o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju prikuplja, po pravilu, psiholog, pedagog, odnosno drugo zaduženo lice u ustanovi - odeljenjski starešina, nastavnik, vaspitač ili član tima za zaštitu, neposredno po saznanju ili sumnji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Način prikupljanja informacija određuje se u skladu sa specifičnostima situacije. Izjava od maloletnih učenika se uzima u skladu sa odredbama zakona koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a kojima je propisan vaspitno-disciplinski postupak u ustanovi.
Ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju deteta i učenika u porodici, direktor bez odlaganja obaveštava policiju ili javnog tužioca, koji preduzimaju dalje mere u skladu sa zakonom.
Ukoliko se radi o događaju koji zahteva preduzimanje neodložnih interventnih mera i aktivnosti, direktor obaveštava roditelja i centar za socijalni rad, koji dalje koordinira aktivnostima sa svim učesnicima u procesu zaštite deteta i učenika.
Ako postoji sumnja da nasilni događaj može da ima elemente krivičnog dela ili prekršaja, direktor obaveštava roditelja i podnosi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.
Ukoliko postoji sumnja ili saznanje da je učenik uključen u promovisanje, zagovaranje i podržavanje ideološki motivisanog nasilja, odnosno u nasilni ekstremizam, direktor škole saziva tim za zaštitu koji razmatra situaciju i na osnovu prikupljenih informacija odlučuje o daljem postupanju.
Ukoliko postoji sumnja ili saznanje da učenik priprema i/ili učestvuje u ideološki motivisanom nasilju, odnosno u nasilnom ekstremizmu koje ima elemente krivičnog dela i kada taj događaj očigledno zahteva neodložno postupanje, direktor odmah obaveštava roditelja, javnog tužioca i policiju.
Ukoliko postoji sumnja ili saznanje da je dete, odnosno učenik uključen u bilo koji oblik trgovine ljudima, direktor se obraća službi nadležnoj za identifikaciju i podršku žrtava trgovine ljudima, odnosno Centru za zaštitu žrtava trgovine, nadležnom centru za socijalni rad i policiji.
Uvek kada je zaposleni počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu i učeniku u ustanovi, direktor preduzima mere prema zaposlenom, u skladu sa zakonom, a prema detetu i učeniku mere za zaštitu i podršku (plan zaštite) na osnovu Pravilnika o protokolu.
Kada je roditelj počinilac nasilja i zlostavljanja prema zaposlenom, svom detetu, detetu/učeniku ili trećem licu direktor je dužan da odmah obavesti policiju ili javnog tužioca.
Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak, i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa Zakonom, a ako postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja, prijavu podnese nadležnom javnom tužilaštvu odnosno prekršajnom sudu.
Ukoliko postoji sumnja da je počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja treće odraslo lice (uključujući punoletnog učenika) prema detetu i učeniku, direktor je obavezan da istovremeno obavesti roditelja deteta koje je izloženo nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju, nadležni centar za socijalni rad i podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.
Kada se nasilje i zlostavljanje dešava u ustanovi između odraslih lica (zaposleni - zaposleni; zaposleni - roditelj; zaposleni, roditelj - treće lice), direktor preduzima mere, u skladu sa zakonom.
Ukoliko ustanova ima saznanje da se nasilje u koje su uključeni učenici dogodilo van ustanove, dužna je da pojača vaspitni rad sa učenicima uz obavezno uključivanje roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.
Ukoliko se nasilno ponašanje dogodi u prostoru ustanove i/ili u vreme obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti ustanove preduzimaju se mere pojačanog vaspitnog rada, a u skladu sa procenom nivoa vodi i okončava vaspitno-disciplinski postupak u rokovima i na način utvrđen zakonom. Ustanova obaveštava druge institucije u zavisnosti od procenjenog nivoa nasilja.
U postupku zaštite deteta i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da: postupak vodi efikasno i ekonomično; obezbedi zaštitu i poverljivost podataka do kojih dođe pre i u toku postupka; da dete, odnosno učenika ne izlaže ponovnom i nepotrebnom davanju izjava.
Redosled postupanja u intervenciji
1) Proveravanje sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija - direktno ili indirektno.
Prikupljanje informacija ima za cilj utvrđivanje relevantnih činjenica na osnovu kojih se potvrđuje ili odbacuje sumnja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Tokom prikupljanja informacija poštuju se principi utvrđeni Konvencijom i pravila koja se primenjuju u postupcima u kojima učestvuje maloletno lice - dete i učenik.
Ustanova proverava svaku informaciju o mogućem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju i vrši pregled video zapisa ukoliko ustanova ima elektronski nadzor nad prostorom. Kada roditelj prijavi direktoru neprimereno ponašanje zaposlenog prema njegovom detetu, direktor postupa u skladu sa zakonom.
U slučaju neosnovane sumnje pojačava se vaspitni rad i prati ponašanje učesnika. Kada se potvrdi sumnja, direktor i tim za zaštitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvršeno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
2) Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika je obaveza svih zaposlenih u ustanovi, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i dežurnog nastavnika, odnosno vaspitača da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć.
3) Obaveštavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pružanje prve pomoći, obezbeđivanje lekarske pomoći, obaveštavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu deteta i učenika, ustanova odmah obaveštava centar za socijalni rad.
4) Konsultacije u ustanovi se vrše radi: razjašnjavanja okolnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog, ujednačenog i efikasnog postupanja. u konsultacije u ustanovi uključuju se: odeljenjski starešina, dežurni nastavnik, vaspitač, psiholog, pedagog, tim za zaštitu, direktor, učenički parlament.
Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zaštitu, usled složenih okolnosti ne mogu sa sigurnošću da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije uključuju nadležne organe i druge organizacije i službe: ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) - nadležnu školsku upravu, centar za socijalni rad, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu, a po potrebi odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda
5) Mere i aktivnosti preduzimaju se za sve nivoe nasilja i zlostavljanja. Operativni plan zaštite (u daljem tekstu: plan zaštite) sačinjava se za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za svu decu i učenike - učesnike nasilja i zlostavljanja (one koji trpe, koji čine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja).
Plan zaštite zavisi od: vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakteristika deteta/učenika, potreba za podrškom i uz učešće deteta/učenika i roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.
Plan zaštite sadrži: aktivnosti usmerene na promenu ponašanja - pojačan vaspitni rad, rad sa roditeljem, rad sa odeljenjskom zajednicom, uključivanje učeničkog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku; načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u širu društvenu zajednicu. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz učešće deteta i učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima. Kada tim za zaštitu proceni da postoji potreba da se, osim pojačanog vaspitnog rada ili vaspitnog rada koji u intenzitetu odgovara potrebama deteta, odnosno učenika, prilagodi i obrazovni rad, predložiće timu za pružanje dodatne podrške učenicima pripremu individualnog obrazovnog plana.
Plan zaštite sačinjava tim za zaštitu zajedno sa odeljenskim starešinom, odnosno vaspitačem, psihologom, pedagogom, sekretarom direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. Za učenika koji se obrazuje u skladu sa članom 76. stav 6, tač. 1) i 2) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u izradu plana zaštite se uključuje Tim za inkluzivno obrazovanje. U pripremu plana zaštite i realizaciju, kada god je moguće, ustanova će uključiti predstavnike odeljenske zajednice, odnosno grupe, učeničkog parlamenta, kao i decu, odnosno učenike - učesnike u nasilju i zlostavljanju.
Plan zaštite sadrži i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja.
Plan zaštite treba da sadrži i evaluaciju plana.
Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata. Procena nivoa nasilja u roku od 24 sata utvrđuje se na sastanku tima za zaštitu. Ukoliko učenici borave u domu, obaveštava se i odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu proceni da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika, o čemu obaveštava policiju ili nadležnog javnog tužioca i nadležni centar za socijalni rad.
Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor učesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom slučaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja. O komunikaciji sa medijima povodom konkretnih situacija nasilnog i rizičnog ponašanja kada se od ustanove traži izjava, ustanova je dužna da odmah obavesti nadležnu školsku upravu i službu nadležnu za odnose sa javnošću Ministarstva.
Ako se utvrdi odgovornost direktora za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera, propisanih ovim pravilnikom, u slučajevima povrede zabrane nasilja, u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja stiču se uslovi za prestanak dužnosti direktora. Direktor ustanove je prekršajno odgovoran ukoliko odmah po saznanju ne prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od nasilja, ometa prijavljivanje ili ne reaguje na njega.
6) Efekte preduzetih mera i aktivnosti prati ustanova (odeljenjski starešina, vaspitač, tim za zaštitu, psiholog i pedagog) radi provere uspešnosti, daljeg planiranja zaštite i drugih aktivnosti ustanove. Ustanova prati ponašanje deteta i učenika koje je trpelo i koje je izvršilo nasilje i zlostavljanje, ali i dece i učenika koji su indirektno bili uključeni (svedoci).
Prati se i uključenost roditelja i drugih nadležnih organa, organizacija i službi. Efekte preduzetih mera prate i nadležne službe Ministarstva.
Dokumentacija, analiza i izveštavanje
U sprovođenju preventivnih i interventnih mera i aktivnosti ustanova:
1) prati ostvarivanje programa zaštite ustanove;
2) evidentira slučajeve nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja drugog i trećeg nivoa;
3) prati ostvarivanje konkretnih planova zaštite drugog i trećeg nivoa;
4) uključuje roditelja u vaspitni rad u skladu sa vrstom i nivoom nasilja i praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti;
5) analizira stanje i izveštava.
Odeljenjski starešina, odnosno vaspitač beleži nasilje na prvom nivou; prati i procenjuje delotvornost preduzetih mera i aktivnosti i evidentira u pedagoškoj dokumentaciji.
O slučajevima koji zahtevaju uključivanje tima za zaštitu (drugi i treći nivo) dokumentaciju (službene beleške i svi drugi oblici evidentiranja podataka o licu, događaju, preduzetim radnjama i dr.) vodi, čuva i analizira za potrebe ustanove psiholog ili pedagog, a izuzetno, drugi član tima za zaštitu koga je odredio direktor. Tim podnosi izveštaj direktoru dva puta godišnje. Direktor izveštava organ upravljanja, savet roditelja i učenički parlament.
Izveštaj o ostvarivanju programa zaštite je sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu ustanove i dostavlja se Ministarstvu, odnosno nadležnoj školskoj upravi. Izveštaj sadrži, naročito: analizu efekata preventivnih mera i aktivnosti i rezultate samovrednovanja u ovoj oblasti, broj i vrstu slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, preduzete interventne mere i aktivnosti, kao i njihove efekte.
Direktor odlučuje o dozvoli pristupa dokumentaciji i podacima u postupku zaštite deteta i učenika, osim ako je na osnovu zakona, a na zahtev suda, odnosno drugog nadležnog organa obavezan da ih dostavi. Korišćenje dokumentacije u javne svrhe i rukovanje podacima mora biti u skladu sa zakonom.
Na osnovu analiza stanja, praćenja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, vrednovanja kvaliteta i efikasnosti preduzetih mera i aktivnosti u oblasti prevencije i intervencije, ustanova definiše dalju politiku zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
IZMENE:
Na osnovu člana 111. stav 12. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20),
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donosi
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje
Pravilnik je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 104/2020 od 31. jula 2020. god.
Član 1.
U Pravilniku o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS”, broj 46/19) u delu: „PROTOKOL POSTUPANJA U USTANOVI U ODGOVORU NA NASILJE, ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE”, odeljak: „UVOD” u stavu 1. reči: „Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon i 10/19)”, zamenjuju se rečima: „Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20), Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS”, br. 18/17, 55/13, 27/18 - dr. zakon i 10/19 - dr. zakon)”, a na kraju stava 1. briše se tačka i dodaju se reči: „kao i relevantnim međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbija, a kojima se regulišu prava deteta i učenika.”.
U stavu 5. na kraju teksta dodaje se rečenica: „U svim postupcima koji se tiču deteta prioritetni princip postupanja je najbolji interes deteta.”.
Član 2.
U odeljku: „OBLICI NASILJA I ZLOSTAVLJANJA” stav 2. menja se i glasi:
„Nasilje i zlostavljanje smatra se nasilje zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku (u daljem tekstu: roditelj); učenika prema drugom detetu, učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku, zaposlenom kao i prema trećem licu”.
U stavu 3. reč: „elektronsko” zamenjuje se rečju: „digitalno”.
U stavu 7. reči: „elektronsko nasilje” zamenjuju se rečima: „digitalno nasilje”.
Član 3.
U odeljku: „PREVENCIJA NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA” stav 2. tačka 3) menja se i glasi:
„3) ističu i unapređuju znanja, veštine i stavovi potrebni za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje;”.
U tački 4) ispred reči „obezbeđuje zaštita” dodaju se reči „unapređuje poznavanje procedura za prijavljivanje i postupanje kod deteta i učenika, roditelja i svih zaposlenih u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja”.
U tački 4) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 5)-7) koje glase:
„5) podstiče usvajanje pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije.
6) ostvaruje upoznavanje sa vidovima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacija i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom.
7) razvijaju socioemocionalne kompetencije dece i učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.).”
U stavu 4. posle reči: „primeren potrebama,” dodaju se reči: „specifičnostima ustanove i najboljem interesu deteta”.
U pododeljku: „Prava, obaveze i odgovornosti svih u ustanovi u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„U izradu IOP a se, ukoliko postoji potreba, uključuje se predstavnik Tima za zaštitu radi planiranja aktivnosti u okviru IOPa, a u vezi sa zaštitom od nasilja”.
Dosadašnji st. 4-8. postaju st. 5-9.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: „aktivno učestvuju u radu odeljenske zajednice;” dodaju se reči: „pružaju vršnjačku podršku;”.
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. reči: „i drugih roditelja” zamenjuju se rečima: „drugih roditelja i trećih lica”.
Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi:
„Roditelj ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu, učeniku, zaposlenom, drugom roditelju i trećim licima, a kada to učini direktor je dužan da odmah o tome obavesti javnog tužioca i policiju, a nakon toga elektronskim putem nadležnu školsku upravu”.
Posle stava 9. dodaje se stav 10. koji glasi: „Roditelj ima obavezu i odgovornost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnovane sistema obrazovanja i vaspitanja, da na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom, odnosno da sarađuje sa školom u postupku zaštite učenika od nasilja. Ako se roditelj ne odazove na poziv škole, u skladu sa zakonom škola podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu za utvrđivanje odgovornosti roditelja i obraća se nadležnom centru za socijalni rad da protiv roditelja preduzme mere iz svoje nadležnosti.”.
U pododeljku: „Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja”, u stavu 2. posle reči: „bezbednosti,” dodaju se reči: „odnosno svih aspekata školske sredine,”.
U stavu 2. posle reči: „prisutnosti različitih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja” brisati reči „u ustanovi”.
U stavu 3. tačka 10) posle podtačke (4) dodaje se podtačka (4a) koja glasi:
„(4a) broj i efekte operativnih planova zaštite;”.
U pododeljku: „Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja” u stavu 2. na kraju teksta dodaje se rečenica koja glasi: „Kada tim razmatra konkretne situacije nasilja u obavezi je da postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”
U stavu 3. tačka 1) menja se i glasi:
„1) priprema program zaštite u skladu sa specifičnostima ustanove i utvrđenim merama za unapređivanje na osnovu analize stanja;” .
Član 4.
U odeljku: „INTERVENTNE AKTIVNOSTI” u stavu 2. posle reči: „roditelja i zaposlenog” zapeta se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se reči: „učenika i zaposlenog,”.
Posle stava 3. dodaje se pododeljak: „Zaštita zaposlenih”, koji glasi:
„Zaštita zaposlenih
Ustanova je dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni trpi nasilje od strane učenika, roditelja ili trećeg lica u ustanovi ili za vreme organizovanja aktivnosti ustanove.
Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak, i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa zakonom, a ako postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja, prijavu podnese nadležnom javnom tužilaštvu odnosno prekršajnom sudu.
Kada je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom direktor je dužan da odmah obavesti javnog tužioca i policiju.”
U pododeljku: „Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima”, u stavu 1. reči: „(dete-dete, učenik-učenik, dete i učenik-zaposleni)” zamenjuju se rečima: „(učenik-učenik, učenik-dete)”. U stavu 1. na kraju teksta dodaje se rečenica: „Procena nivoa nasilja se donosi na osnovu analize intenziteta, stepena rizika, trajanja i učestalosti ponašanja, posledica, broja učesnika, uzrasta i karakteristika razvojnog perioda deteta, odnosno učenika.”.
Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:
„Na predškolskom uzrastu u skladu sa razvojnim karakteristikama uzrasta govorimo o sukobima među decom i agresivnom ponašanju. Tim za zaštitu deteta u predškolskoj ustanovi prilikom analize situacije i donošenja plana aktivnosti u radu sa detetom i porodicom uzima u obzir učestalost ponašanja, trajanje, intenzitet, posledice, stepen rizika po učesnike situacije, karakteristike razvojnog perioda i individualne karakteristike deteta.
U realizaciju plana aktivnosti uključuje se roditelj deteta. Ukoliko uključivanje porodice nije u najboljem interesu deteta, ustanova na osnovu stručnog mišljenja Tima za zaštitu uključuje nadležni centar za socijali rad. U skladu sa procenom rizika i potrebama deteta uključuju se i drugi sistemi iz spoljašnje mreže zaštite u skladu sa svojom nadležnostima (sistem socijalne zaštite, sistem zdravstvene zaštite).”.
U delu: „Treći nivo” posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:
„U domu učenika ponavljanje lakših povreda obaveza tretira se kao teža povreda obaveza u skladu sa zakonom kojim je uređen učenički i studentski standard. U domu učenika vaspitno-disciplinski postupak se vodi u skladu sa zakonom kojim je uređen učenički i studentski standard.”
U pododeljku: „Intervencija prema nivoima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja” u stavu 4. reč: „vaspitač” zamenjuje se rečima: „glavni vaspitač u domu”.
U stavu 5. posle rečenice „Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe)”, dodaje se tekst: „Kada su izvršioci nasilja učenici starosti do 14 godina protiv kojih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, na ovom uzrastu se isključivo primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. U radu sa učenikom do 14 godina roditelj ima obavezu da se uključi u pojačan, odnosno po intenzitetu primeren potrebama učenika vaspitni rad.”
Posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:
„Kada dete predškolskog uzrasta ispoljava agresivno ponašanje koje je deo razvojne faze ili posledica smetnje u razvoju deteta vaspitač u saradnji sa Timom za zaštitu planira mere podrške uz obavezno uključivanje roditelja. Tim za zaštitu procenjuje da li je potrebno uključivanje drugih institucija za podršku detetu i porodici (centra za socijalni rad, zdravstvene službe i dr.).
Kada roditelj čini nasilje ili zlostavljanje deteta i kada njegovo uključivanje u postupak nije u najboljem interesu deteta Tim za zaštitu obavezno uključuje nadležni centar za socijalni rad.”.
Dosadašnji st. 7-18. postaju st. 9-20.
Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 9. menja se i glasi:
„Informacije o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju prikuplja, po pravilu, psiholog, pedagog, odnosno drugo zaduženo lice u ustanovi - odeljenjski starešina, nastavnik, vaspitač ili član tima za zaštitu, neposredno po saznanju ili sumnji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Način prikupljanja informacija određuje se u skladu sa specifičnostima situacije. Izjava od maloletnih učenika se uzima u skladu sa odredbama zakona koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a kojima je propisan vaspitno-disciplinski postupak u ustanovi.”.
Dosadašnji stav 15. koji postaje stav 17. menja se i glasi:
„Kada je roditelj počinilac nasilja i zlostavljanja prema zaposlenom, svom detetu, detetu/učeniku ili trećem licu direktor je dužan da odmah obavesti policiju ili javnog tužioca.”.
Posle dosadašnjeg stava 18. koji postaje stav 20. dodaju se novi st. 21. i 22. koji glase:
„Ukoliko ustanova ima saznanje da se nasilje u koje su uključeni učenici dogodilo van ustanove, dužna je da pojača vaspitni rad sa učenicima uz obavezno uključivanje roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.
Ukoliko se nasilno ponašanje dogodi u prostoru ustanove i/ili u vreme obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti ustanove preduzimaju se mere pojačanog vaspitnog rada, a u skladu sa procenom nivoa vodi i okončava vaspitno-disciplinski postupak u rokovima i na način utvrđen zakonom. Ustanova obaveštava druge institucije u zavisnosti od procenjenog nivoa nasilja”.
Dosadašnji stav 19. postaje stav 23.
U pododeljku: „Redosled postupanja u intervenciji”, tačka 4) u stavu 2. reči: „zdravstvenu službu i dr.”, zamenjuju se rečima: „zdravstvenu službu, a po potrebi odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda.”.
U tački 5) stav 2. menja se i glasi:
„Plan zaštite zavisi od: vrste i težine nasilnog ponašanja, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl. Mere i aktivnosti se planiraju na osnovu sagledavanja karakteristika deteta/učenika, potreba za podrškom i uz učešće deteta/učenika i roditelja, osim kada se radi o nasilju u porodici, kada je nužno uključiti nadležni centar za socijalni rad.”.
Stav 4. menja se i glasi:
„Plan zaštite sačinjava tim za zaštitu zajedno sa odeljenskim starešinom, odnosno vaspitačem, psihologom, pedagogom, sekretarom direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. Za učenika koji se obrazuje u skladu sa članom 76. stav 6, tač. 1) i 2) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u izradu plana zaštite se uključuje Tim za inkluzivno obrazovanje. U pripremu plana zaštite i realizaciju, kada god je moguće, ustanova će uključiti predstavnike odeljenske zajednice, odnosno grupe, učeničkog parlamenta, kao i decu, odnosno učenike - učesnike u nasilju i zlostavljanju.”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
„Plan zaštite treba da sadrži i evaluaciju plana.”
Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:
„Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata. Procena nivoa nasilja u roku od 24 sata utvrđuje se na sastanku tima za zaštitu. Ukoliko učenici borave u domu, obaveštava se i odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu proceni da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika, o čemu obaveštava policiju ili nadležnog javnog tužioca i nadležni centar za socijalni rad.”.
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. na kraju teksta dodaje se rečenica: „O komunikaciji sa medijima povodom konkretnih situacija nasilnog i rizičnog ponašanja kada se od ustanove traži izjava, ustanova je dužna da odmah obavesti nadležnu školsku upravu i službu nadležnu za odnose sa javnošću Ministarstva.”.
Posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi: „Ako se utvrdi odgovornost direktora za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera, propisanih ovim pravilnikom, u slučajevima povrede zabrane nasilja, u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja stiču se uslovi za prestanak dužnosti direktora. Direktor ustanove je prekršajno odgovoran ukoliko odmah po saznanju ne prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od nasilja, ometa prijavljivanje ili ne reaguje na njega.”.
U pododeljku: „Dokumentacija, analiza i izveštavanje” stav 2. menja se i glasi:
„Odeljenjski starešina, odnosno vaspitač beleži nasilje na prvom nivou; prati i procenjuje delotvornost preduzetih mera i aktivnosti i evidentira u pedagoškoj dokumentaciji.”
Član 5.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj 110-00-161/2010-04
U Beogradu, 7. jula 2020. godine
Ministar,
Mladen Šarčević, s.r.
Aktivnosti društveno-korisnog rada uz izrečenu vaspitnu meru za lakšu i težu povredu obaveza učenika
Lakše povrede obaveza učenika škola propisuje svojim opštim aktom (npr.: ne dolazi prikladno odeven za namenske aktivnosti u školi ili drugom mestu na kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitni rad; narušava higijenu školskih i drugih prostorija; oštećuje odevne predmete, pribor i opremu drugih učenika; ne poštuje odluke nadležnih organa škole; ne poštuje propisana pravila ponašanja u školi; svojim ponašanjem ometa ostvarivanje školskih manifestacija i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; čini povrede prvog nivoa propisane Pravilnikom o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) i dr.).
Za učinjenu lakšu povredu obaveza učeniku se može izreći vaspitna mera:
1) opomena;
2) ukor odeljenjskog starešine;
3) ukor odeljenjskog veća.
Primeri aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada:
- produžetak obaveze redara;
- pisanje rada/sastava i izlaganje u odeljenju na temu u vezi sa povredom obaveze;
- osmišljavanje, izrada i uređivanje panoa na određenu temu;
- briga o prostoru u kome učenici borave (npr. uređivanje učionice, biblioteke, produženog boravka, trpezarije, svečane sale; pomoć u razmeštanju klupa, održavanju prostora i dr.);
- pomoć u produženom boravku (npr. u izradi domaćih zadataka, u organizovanju slobodnih aktivnosti, u uređenju prostora u boravku i dr.);
- pomoć nastavniku (npr. učenicima kojima je potrebna podrška i pomoć u učenju i dr.);
- pomoć dežurnom nastavniku za vreme odmora;
- pomoć stručnom saradniku (npr. u pripremi radionice, ostvarivanju radionice, pripremi predavanja/materijala za ostvarivanje predavanja - npr. deljenje materijala, tehnička podrška prilikom prezentacije, predavanja, radionice i dr.);
- pomoć u obavljanju administrativnih poslova (npr. kovertiranje, prekucavanje tekstova i dr.);
- pomoć školskim timovima (npr. briga o bezbednosti mlađih učenika uz prisustvo učitelja/nastavnika; priprema prezentacije, radionice, predavanja i ostvarivanje predavanja/radionice u odeljenju i dr.);
- organizovanje posebne humanitarne akcije;
- pomoć domaru u radionici (npr. popravka) i upoznavanje sa zaštitom na radu u ustanovi i druga pomoć domaru (npr. uređenje parka i prostora oko škole - čišćenje snega, lišća, okopavanje cveća, farbanje ograda, klupa, održavanje sportskih terena i dr.);
- pomoć pomoćno-tehničkom osoblju oko sređivanja prostorija u školi i upoznavanje sa zanimanjem pomoćni radnik kao i zaštitom na radu za ovo zanimanje (odlaganje smeća, zaštitna oprema, reciklaža i dr.);
- učestvovanje u organizaciji predavanja koje ostvaruju spoljni saradnici (MUP, Crveni krst, itd.);
- priprema prezentacije, predavanja, radionice za učenike škole i ostvarivanje u odeljenjima;
- pomoć u trpezariji i upoznavanje sa zaštitom na radu za zanimanja ljudi/zaposlenih (kuvar, servirka i dr.);
- pomoć nastavnicima u pripremi materijala za organizaciju vannastavnih aktivnosti (sekcije i sl.);
- uređenje školskog dvorišta (npr. čišćenje snega, okopavanje cveća, farbanje ograda ili klupa);
- ostvarivanje predavanja za odeljenjsku zajednicu na temu bezbednosti, nasilja ili druge oblasti u okviru koje je učenik prekršio pravila, odnosno u vezi sa učinjenom povredom obaveze;
- učestvovanje u organizovanju/promociji sportskih, muzičkih, kulturnih i drugih aktivnosti u školi u saradnji sa nastavnikom;
- priprema/organizovanje predstave, prezentacija video klipa, stripa ili filma na temu u vezi sa učinjenom povredom obaveze;
- izrada flajera, stripova, video klipova i dr. o nebezbednom korišćenju sredstava ili nebezbednom ponašanju i dr.
Navedene aktivnosti se mogu kombinovati, a u skladu sa specifičnostima škole se mogu proširivati i drugim aktivnostima propisanim opštim aktom škole.
Aktivnosti uz izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za težu povredu obaveza učenika
Teže povrede obaveza učenika propisane su Zakonom.
Uz vaspitno-disciplinske mere ukor direktora i ukor nastavničkog veća, koje se mogu izreći za učinjenu težu povredu obaveze učenika propisane Zakonom, učeniku se obavezno određuje društveno-koristan, odnosno humanitarni rad i sprovodi izabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada.
Za učinjenu težu povredu - ako je evidencija koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ uništena, oštećena, skrivena, izneta, prepravljena, podaci dopisani, ili je ukradena stvar koja je imovina škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog, obavezno je vraćanje oštećene stvari u pređašnje funkcionalno stanje kada je to moguće, odnosno kupovina ili nadoknada uništenog.
Ukoliko dođe do fizičkog povređivanja, neophodno je odrediti pomoć povređenom drugu u meri u kojoj je drug koji je pretrpeo štetu spreman da prihvati takvu pomoć (npr. nošenje torbe - da bi se učeniku olakšalo dolaženje u školu; pomoć u izradi zadataka u školi - ukoliko je učeniku otežano beleženje/pisanje; pomoć u izradi domaćih zadataka i dr.).
Primeri aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada za teže povrede obaveza učenika dati su u Tabeli 1.
Tabela 1
|
Teže povrede obaveza učenika |
Primeri aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada |
|
1) uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ; |
- uključivanje u pripremu materijala i izradu letopisa škole, školskog časopisa i sl.; |
Navedene aktivnosti se mogu kombinovati, a u skladu sa specifičnostima škole mogu se proširivati i drugim aktivnostima propisanim opštim aktom škole.
Aktivnosti uz izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za povрedu zabrane propisane zakonom
Uz vaspitno-disciplinske mere ukor direktora i ukor nastavničkog veća, koje se mogu izreći za učinjenu povredu zabrane propisane Zakonom, učeniku se obavezno određuje društveno-koristan, odnosno humanitarni rad i sprovodi izabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada.
Primeri aktivnosti društveno-korisnog i humanitarnog rada za povrede zabrane dati su u Tabeli 2.
Tabela 2
|
Povrede zabrane |
Primeri aktivnosti društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada |
|
1) zabrana diskriminacije; |
- organizovanje predavanja/prezentacije na temu ljudskih prava, kao i prava dece; |
Navedene aktivnosti se mogu kombinovati, a u skladu sa specifičnostima škole se mogu proširivati i drugim aktivnostima propisanim opštim aktom škole.
На основу члана 44. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15),
Министар просвете, науке и технолошког развоја и министар за државну управу и локалну самоуправу заједнички доносе
ПРАВИЛНИК
о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања
"Службени гласник РС", број 22 од 4. марта 2016.
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет правилника
Члан 1.
Овим правилником прописују се ближи критеријуми за препознавање облика дискриминације у установама образовања и васпитања (у даљем тексту: установа) од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица.
Под трећим лицем, у смислу овог правилника подразумева се лице које на посредан или непосредан начин учествује или утиче на процес образовања и васпитања (члан управног одбора, члан школског одбора, школски полицајац, просветни инспектор, просветни саветник, аутор уџбеника, издавач и др.).
Термини употребљени у овом правилнику који су изражени у мушком граматичком роду, подразумевају мушки и женски род лица.
Дискриминација и дискриминаторско поступање у образовању и васпитању
Члан 2.
Дискриминација и дискриминаторско поступање у образовању и васпитању (у даљем тексту: дискриминација) у смислу овог правилника, је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства) у установи којом се неоправдано прави разлика или даје првенство, а нарочито она којом се:
1) ограничава или ускраћује право на предшколско, основно и средње образовање и васпитање под једнаким условима,
2) отежава или онемогућава упис лица или групе лица у установу, услед њиховог личног својства,
3) искључује лице или група лица из образовног система услед њиховог личног својства,
4) отежава или ускрађује могућност праћења наставе и учешћа у другим образовним односно васпитним, активностима услед личног својства лица или групе лица,
5) деца, односно ученици, запослени или трећа лица разврставају по њиховом личном својству,
6) ускраћују или не предузимају мере подршке које су законом прописане, а по основу личног својства,
7) на други начин неоправдано прави разлика или неједнако поступа са децом, ученицима или другим лицима која учествују у образовном и васпитном процесу.
Посебне мере које се не сматрају дискриминацијом
Члан 3.
Дискриминацијом се не сматрају посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напредовања лица, односно група лица која се налазе у неравноправном положају у процесу образовања.
Право на заштиту од дискриминације
Члан 4.
Сваки учесник у систему образовања и васпитања има право да буде заштићен од свих облика дискриминације, у складу са законом и овим правилником.
II. ОБЛИЦИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ И ЊИХОВА МАНИФЕСТАЦИЈА
Непосредна дискриминација
Члан 5.
Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији у процесу образовања и васпитања или у ситуацијама које су непосредно или посредно повезане са процесом образовања и васпитања било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или би могли бити стављени у неповољан положај, нарочито ако се:
1) врши дискриминација деце и ученика од стране запослених у установи у процесу образовања и васпитања,
2) врши дискриминација запослених, деце и ученика од стране трећих лица у вези са процесом образовања и васпитања,
3) спроводи дискриминација према родитељима, односно старатељима деце и ученика од стране запослених и трећих лица када се она односи на процес образовања и васпитања,
4) на друге начине непосредно врши дискриминација.
Посредна дискриминација
Члан 6.
Посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
Повреда начела једнаких права и обавеза
Члан 7.
Повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, у процесу образовања и васпитања, због његовог, односно њиховог личног својства неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се тим мерама остварује.
Забрана позивања на одговорност
Члан 8.
Дискриминација постоји ако се у процесу образовања и васпитања, односно у вези са процесом образовања и васпитања према лицу, или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању, а нарочито када се услед тога:
1) деца, односно ученици не вреднују за њихов рад по истим критеријумима као остала деца и ученици,
2) деца, односно ученици, родитељ, односно старатељ, запослени и трећа лица трпе претње и уцене,
3) деца, односно ученици, родитељ, односно старатељ, запослени и трећа лица стављају у неповољан положај у образовно-васпитном процесу,
4) деца, односно ученици, родитељ, односно старатељ, запослени и трећа лица јавно излажу понижењу и подсмеху, а њихове примедбе и захтеви игноришу.
Дискриминацијом из става 1. овог члана не сматрају се поступци и мере које се предузимају према деци, односно ученицима којима је потребна посебна подршка.
Удруживање ради вршења дискриминације
Члан 9.
Удруживање ради вршења дискриминације постоји ако се у установи или у процесу образовања и васпитања односно у вези са њим, образују удружења или групе чије је деловање усмерено на кршење уставом, правилима међународног права и законом зајемчених слобода и права или на изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или нетрпељивости, као и у свим другим случајевима када удруживање има за циљ вршење дискриминације.
Говор мржње
Члан 10.
Говор мржње, у смислу овог правилника, је сваки облик изражавања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња и насиље против лица или групе лица учесника у процесу образовања и васпитања, односно ма ког другог лица због његовог личног својства, а које је у вези са процесом образовања и васпитања или радом установе, а нарочито:
1) исписивање порука или симбола на објектима установе или у њеном непосредном окружењу којим се подстиче на дискриминацију, мржњу или насиље према учесницима у процесу образовања и васпитања и сваком другом лицу или групи лица с обзиром на њихово лично својство,
2) коришћење уџбеника и других наставних средстава (у даљем тексту: уџбеник), часописа, јавних гласила и других публикација, интернет сајтова и других средстава комуникације, на скуповима и јавним местима у процесу образовања и васпитања који у себи садрже поруке дискриминације, мржње или насиља,
3) коришћење других садржаја у образовно-васпитном раду који негативно и у омаловажавајућем значењу говоре о лицу или групи лица с обзиром на њихово лично својство,
4) јавно изношење од стране учесника у образовно-васпитном процесу идеја, информација и мишљења којим се позива на неједнак третман или насиље према било ком лицу или групи лица с обзиром на њихово лично својство.
Узнемиравање и понижавајуће поступање
Члан 11.
Узнемиравање и понижавајуће поступање постоји када су учесници у процесу образовања и васпитања, од стране других учесника у процесу образовања и васпитања, односно трећих лица, услед свог личног својства, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, изложени дискриминаторском поступању, које има за циљ или представља повреду достојанства и којим се ствара осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење, а нарочито:
1) коришћењем погрдних имена, надимака и стереотипа којима се вређа њихово достојанство на основу личног својства,
2) излагањем подсмеху постигнућа учесника у образовно-васпитном процесу, а нарочито деце и ученика,
3) излагањем подсмеху физичког изгледа, социјалног порекла, рода, пола, сексуалне орјентације, односно било ког другог личног својства учесника у образовно-васпитном процесу,
4) јавним понижавањем и претњом примене непримерених казни и санкција према деци, ученицима и другим учесницима у образовном и васпитном процесу,
5) дискриминаторским поступањем којим, супротно закону, долази до узнемиравања или понижавајућег поступања према учесницима у образовном и васпитном процесу.
III. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Посебни случајеви дискриминације
Члан 12.
Посебни случајеви дискриминације су дискриминација у:
1) остваривању исхода и стандарда образовања и васпитања,
2) остваривању права на образовање и васпитање,
3) употреби језика и писма,
4) обезбеђивању безбедности деце и ученика и других учесника у образовном и васпитном процесу,
5) поштовању правила понашања у установи;
6) планирању и програмирању образовно-васпитног рада,
7) реализацији образовно-васпитног рада,
8) руковођењу и организовању рада (у даљем тексту: управљању) установом,
9) поштовању права детета, oдносно ученика, и других учесника у образовном и васпитном процесу,
10) прикупљању и употреби података о деци, ученицима, родитељима, старатељима и запосленима када то законом или подзаконским актом није предвиђено,
11) запошљавању и поступању према запосленима у установи,
12) другим областима од значаја за образовање и васпитање.
Дискриминација у остваривању стандарда и исхода образовања и васпитања и стандарда и исхода васпитања и образовања
Члан 13.
Дискриминација у оквиру остваривања исхода и стандарда образовања и васпитања постоји ако се:
1) за децу, односно ученика или групу деце, односно ученика услед њиховог личног својства очекује да не достигну стандарде и исходе образовања и васпитања, већ се критеријуми према њима неоправдано и унапред снижавају,
2) не обезбеђују услови који би омогућили сваком детету, односно ученику да без обзира на лично својство оствари стандарде и исходе образовања и васпитања, а нарочито ако се не користе разноврсне као и учење и оцењивање које је прилагођено потребама деце, односно ученика с обзиром на њихово лично својство,
3) када се само, на основу личне процене, услед нижих очекивања образовних постигнућа детета или ученика с обзиром на његово лично својство, врши неформално скраћивање или сужавање наставног плана или програма који се реализује са осталом децом, односно ученицима или када се не примењују, односно неоправдано прилагођавају стандарди чији исходи доводе до нижег или ниског нивоа образовања детета, односно ученика,
4) када се, само на основу личне процене наставника, успоставе нижи или виши критеријуми оцењивања за ученика, искључиво с обзиром на његово лично својство,
5) неостваривање задатих циљева у процесу образовања и васпитања приписује личном својству детета, односно ученика,
6) ученику, услед личног својства, ускраћује додатна образовно-васпитна подршка, односно индивидуализовани рад, а преводи се у старији разред,
7) не користе прилагођени стандарди и исходи постигнућа предвиђени законом за ученика, услед његовог личног својства, а нарочито ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и када се не врши стално праћење његовог развоја, услед његовог личног својства,
8) не користе посебни стандарди и исходи постигнућа, прописани законом, за ученика са изузетним способностима и када се не врши стално праћење његовог развоја услед његовог личног својства,
9) на друге начине врши дискриминација у оквиру остваривања општих исхода и стандарда образовања и васпитања.
Дискриминација у остваривању права на образовање и васпитање у установи
Члан 14.
Дискриминација у остваривању права на предшколско, основно и средње образовање постоји, ако установа:
1) не примењује посебне и друге законом прописане мере у циљу пружања подршке при уписивању деце, односно ученика из осетљивих друштвених група, а нарочито деце, односно ученика са инвалидитетом и сметњама у развоју, деце, односно ученика припадника националних мањина, а посебно ромске националне мањине у предшколском, основном и средњем образовању,
2) при упису деце и ученика тражи документа која нису законом односно подзаконским актом предвиђена, као и када недостатак законом односно подзаконским актом предвиђених докумената користи као разлог за искључивање деце и ученика (нпр. недостатак уверења о држављанству и сл.),
3) не примењује законом предвиђене мере за пружањем редовне и додатне и допунске образовне, здравствене и социјалне подршке деци, односно ученицима у току предшколског, основног и средњег образовања, којима је она потребна и на коју имају право,
4) не спречава вршење притиска на родитеље деце и ученика из осетљивих друштвених група да дају сагласност да им се деца, односно ученици упуте на интерресорну комисију и упишу у специјалну школу за образовање деце и ученика са инвалидитетом и сметњама у развоју,
5) ускраћује право детету, односно ученику на издавање јавних исправа прописаних законом којим се уређује област предшколског васпитања и образовања, односно основног и средњег образовања и васпитања, с обзиром на његово лично својство,
6) децу и ученике из осетљивих друштвених група смешта у објекте у тој установи чији су материјално-технички услови и опрема испод нивоа квалитета у другим објектима и на тај начин не обезбеђује квалитет рада у складу са образовним стандардима,
7) не обезбеђује архитектонске могућности за несметан приступ деце и ученика са инвалидитетом у објекте у образовно-васпитним установама, а посебно у оне у којима се реализује припремни предшколски програм и основно образовање и васпитање,
8) не омогући коришћење уџбеника на језику и писму националне мањине, уџбеника прилагођених потребама деце и ученика са инвалидитетом и сметњама у развоју, односно уџбеника на Брајевом писму за слабовиду и слепу децу и ученике, у складу са законом,
9) на друге начине крши забрану дискриминације у остваривању права на образовање и васпитање.
Дискриминација у области употребе језика
Члан 15.
Дискриминација у области употребе језика постоји ако се неоправдано и супротно закону:
1) припадницима националних мањина онемогућава образовно-васпитни рад на матерњем језику,
2) припадницима националних мањина онемогућава учење српског језика као нематерњег,
3) способности деце и ученика, њихов напредак у учењу и развоју процењују на језику који им није матерњи, односно који не познају довољно и када се на основу тих процена доносе закључци који могу да имају негативне последице за њихово даље образовање,
4) не обезбеђује додатна настава да деца и ученици науче језик на коме се изводи образовно-васпитни рад,
5) на други начин посредно или непосредно врши дискриминација деце, односно ученика у употреби језика у образовању и васпитању.
Дискриминација у области обезбеђивања безбедности деце, ученика, запослених и трећих лица
Члан 16.
Дискриминација у области обезбеђивања безбедности деце, ученика, запослених и трећих лица, постоји ако установа, супротно забрани насиља, злостављања и занемаривања утврђеној законом, с обзиром на лично својство детета, ученика, запосленог и трећих лица, не обезбеђује исти ниво безбедности свој деци, ученицима, родитељима, односно старатељима и запосленима и трећим лицима у време боравка у установи и у току свих активности које установа организује.
Дискриминација у области поштовања правила понашања у установи
Члан 17.
Дискриминација у области поштовања правила понашања у установи постоји, ако се:
1) правила понашања у установи доносе без учешћа представника ученика, родитеља, односно старатеља и запослених, с обзиром на њихово лично својство,
2) правила селективно примењују или не важе једнако за све, односно када су деца, ученици односно група деце или ученика на основу њиховог личног својства чешће подвргнути санкцијама,
3) правилима понашања у установи толеришу неприхватљива понашања према лицима или групи лица на основу његовог личног својства,
4) на друге начине неоправдано прави разлика у поштовању правила понашања у установи, с обзиром на лично својство детета, односно ученика, родитеља, односно старатеља, запослених и трећих лица.
Дискриминација у области планирања и програмирања образовно-васпитног рада и доношења програма образовно-васпитног рада
Члан 18.
Дискриминација у области планирања и програмирања образовно-васпитног рада и доношења програма образовно-васпитног рада постоји, ако се:
1) годишњим програмом рада, предшколским програмом, школским програмом, развојним планом образовно-васпитне установе или програмом васпитног рада не планира обезбеђивање остваривања специфичних потреба, ученика и родитеља, односно старатеља,
2) ученици и родитељи, односно старатељи, припадници осетљивих друштвених група нису пропорционално свом броју укључени у развојно планирање, самовредновање и вредновање рада установе и реализацију образовно-васпитног рада и наставних и ваннаставних активности кроз тела предвиђена законом као што су орган управљања, савет родитеља и ђачки парламент у основним и средњим школама,
3) годишњи план рада, развојни план установе, предшколски или школски програм не одражава специфичности локалне заједнице, а посебно услове у којима живе деца и ученици припадници осетљивих друштвених група,
4) годишњи или месечни план код обавезних или изборних наставних предмета, развојни план установе не узима у обзир елементе националне културе и традиције припадника националне мањине који живе на територији јединице локалне самоуправе, у складу са законом,
5) кроз планове рада промовишу вредности културе припадника већинског или највише заступљеног становништва, док се остале занемарују или ниподаштавају,
6) на друге начине врши дискриминација у планирању и програмирању образовно-васпитног рада и доношењу програма образовно-васпитног рада.
Дискриминација у спровођењу образовно-васпитног процеса
Члан 19.
Дискриминација у спровођењу образовно-васпитног процеса, односно при реализацији наставних и ваннаставних активности постоји, ако се:
1) приликом реализације образовно-васпитног процеса не уважавају индивидуална знања, способности и предзнања детета, односно ученика, с обзиром на његово лично својство, а посебно деце, односно ученика из осетљивих друштвених група,
2) у установи не предузимају мере за учешће родитеља, односно старатеља деце и ученика у наставним и ваннаставним активностима које треба да обезбеде пуну равноправност и једнакост деце, односно ученика с обзиром на њихово лично својство, а нарочито ако се не предузимају мере за њихово укључивање у рад групе, одељенске заједнице, родитељске састанке и заједничке консултације са васпитачем, одељенским старешином, стручним сарадницима и другим запосленим у установи,
3) запослени у установи не реагују једнако или неоправдано праве разлику поводом изостанка ученика са наставних и ваннаставних активности, или им је такво понашање ученика пожељно и прихватљиво, односно ако такво понашање ученика толеришу, с обзиром на њихову припадност или неприпадност одређеној групи или то чине с обзиром на ма које друго лично својство,
4) деца, односно ученици из осетљивих друштвених група, с обзиром на њихово лично својство, у оквиру наставних активности укључују у допунске или корективне програме, без претходне провере и вредновања њихових реалних могућности, знања и умећа или без континуираног праћења њиховог напредовања,
5) не прати напредовање детета и ученика у односу на почетна знања и искуства или када се дете и ученик не похваљује, односно не награђује и не промовише његово изузетно постигнуће или напредак због припадности односно не припадности одређеној групи, односно с обзиром на његово лично својство,
6) деца или ученици, а нарочито деца или ученици из осетљивих друштвених група неоправдано искључују из рада вршњачких група или ученичких организација или ако се укључују у њих, али им се не обезбеђује суштинска равноправност са другим члановима групе или организације, услед свог личног својства,
7) дете, односно ученик, или његов родитељ, односно старатељ, с обзиром на лично својство, а нарочито услед припадности одређеној друштвеној групи или услед социјалног порекла или материјалног стања искључује из ваннаставних активности, а нарочито ако им је ограничен приступ секцијама, допунској и додатној настави,
8) у спровођењу образовно-васпитног процеса, вредности заједница из којих деца, односно ученици или родитељи, односно старатељи долазе, извргавају подсмеху, омаловажавању или посматрају као мање вредне у односу на вредности културе припадника већинског становништва и заједнице,
9) на друге начине врши дискриминација у спровођењу образовно-васпитног процеса.
Сегрегација као посебно тежак случај дискриминације у спровођењу образовно-васпитног процеса
Члан 20.
Сегрегација као посебно тежак случај дискриминације у спровођењу образовно-васпитног процеса постоји, ако:
1) се деца, односно ученици у установи или у вези са радом установе, услед свог личног својства, неоправдано одвајају од друге деце, односно ученика,
2) се образују засебна одељења или групе из разлога који није у складу са законом,
3) у групи, одељењу, разреду или установи структура деце, односно ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе у складу са законом.
Дискриминација у области управљања
Члан 21.
Дискриминација у области управљања установом постоји ако:
1) су ученици, родитељи, старатељи или наставници, као припадници осетљивих друштвених група или услед другог личног својства искључени из рада стручних и органа управљања установе, односно из тимова за планирање и реализацију стратешких докумената установе, односно нису заступљени сразмерно свом броју,
2) се приликом израде развојног плана установе не узима у обзир анализа образовних потреба деце, односно ученика из осетљивих друштвених група што се одражава на израду и реализацију акционих планова, јер њима није предвиђено непосредно учешће родитеља, односно старатеља деце и ученика наведених група као носилаца активности при решавању проблема,
3) приликом спровођења процеса самовредновања и вредновања квалитета рада установе деца и ученици, односно родитељи и старатељи деце и ученика из осетљивих друштвених група, а нарочито припадници ромске националне мањине, нису укључени у репрезентативни узорак за испитивање стања и анализу резултата,
4) ученици, а нарочито припадници ромске националне мањине, нису део узорка у домаћим и међународним истраживањима која се тичу образовних исхода и постигнућа због припадности или не припадности одређеној групи или личног својства,
5) на друге начине врши дискриминација у управљању установом.
Дискриминација у области поштовања права детета, односно ученика
Члан 22.
Дискриминација у области поштовања права детета, односно ученика у образовању, постоји ако се деци, односно ученицима на основу личног својства:
1) неоправдано ускраћује законом загарантовано право на партиципацију и давање мишљења и предлога стручним органима, органу управљања, савету родитеља и директору, о мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, избору уџбеника и другим питањима предвиђеним законом,
2) неоправдано ускраћују или им се од стране запослених или трећих лица у установи не пружа заштита у остваривању других права детета и ученика која се односе на образовање и васпитање или су у вези са образовањем и васпитањем, а проистичу из закона и међународних докумената који се односе на права детета и ученика,
3) на друге начине крше права детета, односно ученика у образовању и васпитању на основу личног својства.
Дискриминација у области обраде нарочито осетљивих података о деци, ученицима и другим учесницима у систему образовања и васпитања
Члан 23.
Дискриминација у области обраде нарочито осетљивих података о деци, ученицима, родитељима, односно старатељима или другим учесницима у систему образовања и образовања постоји, када руковалац незаконито прикупља или користи такве податке у циљу довођења у неравноправан положај деце, ученика, родитеља, односно старатеља или учесника у систему образовања и васпитања, с обзиром на њихово лично својство, а нарочито ако се такви подаци користе за неједнак третман деце, ученика, родитеља, односно старатеља или учесника у систему образовања и васпитања у установи.
Дискриминација у области рада и запошљавања у установи
Члан 24.
Дискриминација у области рада и запошљавања у установи постоји ако се у установи неоправдано нарушавају једнаке могућности лица за запошљавање и уживање под једнаким условима свих права из области рада запослених у установи, с обзиром на лично својство тог лица, а нарочито ако се на основу личног својства лица уводе додатни услови за запошљавање у установи, односно уколико се услед личног својства запосленог у установи онемогућава његово право на стручно усавршавање и напредовање под једнаким условима или његово право да под једнаким условима учествује у раду стручних и органа управљања установе.
Заштиту од дискриминације у области рада и запошљавања у установи из става 1 овог члана, ужива лице у радном односу у установи, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору у установи.
Дужност и одговорност учесника у образовном и васпитном процесу у вези са забраном дискриминације
Члан 25.
Сви учесници у образовном и васпитном процесу дужни су да поштују забрану дискриминације у образовању и васпитању утврђену законом и овим правилником, те да се у образовном и васпитном процесу уздрже од свих аката чињења или нечињења који могу да доведу до кршења забране дискриминације.
Запослени, директор и трећа лица имају обавезу да препознају и надлежним државним органима пријаве све случајеве дискриминације као и да предузму све друге радње и мере прописане законом.
Завршна одредба
Члан 26.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Број 011-00-00103/2015-04
У Београду, 26. фебруара 2016. године
Министар,
др Срђан Вербић, с.р.